header

Књажевачким крајем

Више о едицији погледајте овде.

Књига 1 (2012)
Микица Сибиновић - Geography of Knjazevac



GEOGRAPHY OF KNJAZEVAC
LA GEOGRAPHIE DE KNJAZEVAC
GEOGRAPHIE VON KNJAZEVAC
GEOGRAFÍA DE KNJAZEVAC
GEOGRAFIA DI KNJAZEVAC
ГЕОГРАФИЯТА НА КНЯЖЕВАЦ
جغرافية كنيجيفاتس..

The World is a book, and those who do not travel read only a page.
St. Augustine


У књизи, на дванаест светских језика, описани су положај, рељеф, клима, природа, реке, становништво, порекло имена, историја и најзначајније културно-историјске знаменитости књажевачког краја, као и највеће манифестације. Богато илустрована фотографијама Ивице Васиљевића, ''Географија Књажевца'' изузетан је водич кроз нашу општину.

Љиљана Павловић

Више о књизи погледајте овде.




Књига 2 (2013)


„Књажевац“, Микица Сибиновић



Протоколарни поклон Општине Књажевац

 


Књига 3 (2015)

„Знаменити објекти геонаслеђа општине Књажевац у функцији развоја геотуризма“, Ивана Царевић и Микица Сибиновић

 

 

Геонаслеђе Србије чине све геолошке, геоморфолошке, педолошке и посебне археолошке вредности настале током формирања литосфере, њеног морфолошког уобличавања и међузависности природе и људских култура, које због изузетног научног и културног значаја морају бити посебна брига свих друштвених фактора у Србији.
(из декларације Научног скупа „Геонаслеђе Србије“, 1995)

Подручје општине Књажевац издваја се по великом броју локалитета који представљају атрактивне објекте геонаслеђа. Поред тога што имају велику научну и едукативну вредност, они поседују и велики геотуристички потенцијал.

Публикација „Знаменити објекти геонаслеђа општине Књажевац у функцији развоја геотуризма“ геолога др Иване Царевић и географа др Микице Сибиновића, доцената Географског факултета Универзитета у Београду, настала је са циљем да се уз помоћ речи и слике промовише геолошка и културноисторијска баштина књажевачког подручја. Идеја водиља аутора управо је била употпуњавање туристичке понуде Књажевца и околине, скретањем пажње на објекте геодиверзитета, археолошке вредности и историју рударства и индустријализације ове области.


Књига 4 (2016)
„Заглавак, у успоменама“, Бојан Ристић

 

 

„Заглавак, у успоменама“ садржи сећања на двадесет и два села Заглавка, која у условима модерног живота лагано нестају са мапе Србије, носећи са собом у заборав вишевековни начин живота и рада становништва у традиционалним планинским селима књажевачког краја. Кроз интервјуе са двадесет и двоје саговорника који воде порекло из различитих села Заглавка, аутор Бојан Ристић сажео је у књизи причу о историји села, породичној историји саговорника, а и њихове ставове о депопулацији насеља и могућностима ревитализације села. Према мишљењу рецензената др Биљане Сикимић, научног саветника Балканолошког института САНУ, и др Марије Антић, доцента на Географском факултету Универзитета у Београду, ова књига на оригиналан начин пружа значајан допринос разумевању проблематике сеоских насеља планинског простора источне Србије, те је добра основа и за истраживања у домену различитих хуманистичких наука, а људске судбине о којима сведочи имају универзалан значај.

 


Књига 5 (2016)
„Бели Поток кроз векове“, Милан Милосављевић

 

 

Монографска студија „Бели Поток кроз векове“ бави се проблемом генезе, развоја и специфичности становништва и привреде сеоског насеља Бели Поток у општини Књажевац. У њој је обрађена антропогеографска проблематика Белог Потока, али је извршена и компарација са осталим сеоским насељима општине Књажевац, развојним стратегијама Тимочке крајине и показатељима социо-економског развоја из периода Републике Србије, СРЈ, СФРЈ, Краљевине Југославије, Кнежевине Србије и Отоманског царства. На овај начин анализиран је хронолошки развој насеља Бели Поток, са аспекта територијалног и административног оквира, просторне и хијерархијске организације привреде, демографске структуре и физичко-географских карактеристика, а аутор даје и посебан осврт на актуелно стање, постојеће стратегије развоја и проблеме ревитализације сеоског насеља Бели Поток.

 доц. др Микица Сибиновић (из рецензије)


Књига 6 (2016)
„Рурални простор општине Књажевац, антропогеографске основе развоја“, др Микица Сибиновић, др Марија Антић, др Даница Шантић, проф. др Иван Раткај

ruralni razvoj knj 6

 

Научна монографија „Рурални простор општине Књажевац, антропогеографске основе развоја“, третира рурални простор који обухвата свих 85 сеоских насеља, размештених у три антропогеографске области књажевачког краја – Заглавак, Тимок и Буџак. Конципирана је у складу са савременим научним захтевима проучавања насеља као специфичних и динамичних просторних јединица. У њиховом тумачењу доминира сагледавање генезе, развоја, физиономских одлика, антропогеографског стања у прошлости и садашњости, демографске слике, аграрног пејзажа и функционалног капацитета.

Монографија представља свеобухватно географско дело, намењено научној и стручној јавности у области руралне, економске, регионалне географије, а и у области социјалног и економског развоја. Она има вишеструки значај и применљивост у различитим областима друштвене праксе, а нарочито у конституисању рационалне и научно утемељене просторне организације у руралном простору општине Књажевац.

„Рурални простор општине Књажевац, антропогеографске основе развоја“ шеста је књига едиције „Књажевачким крајем“. Суиздавач публикације је Српско географско друштво.

 


   


Made by East Star Group