година од оснивања
читалишта у Књажевцу (1860-)

Књажевачким
крајем

The World is a book, and those who do not travel read only a page.

St. Augustine

Књига 1 (2012)

Mikica Sibinović, Geography of Knjazevac

GEOGRAPHY OF KNJAZEVAC
LA GEOGRAPHIE DE KNJAZEVAC
GEOGRAPHIE VON KNJAZEVAC
GEOGRAFÍA DE KNJAZEVAC
GEOGRAFIA DI KNJAZEVAC
ГЕОГРАФИЯТА НА КНЯЖЕВАЦ
جغرافية كنيجيفاتس..

У књизи, на дванаест светских језика, описани су положај, рељеф, клима, природа, реке, становништво, порекло имена, историја и најзначајније културно-историјске знаменитости књажевачког краја, као и највеће манифестације. Богато илустрована фотографијама Ивице Васиљевића, ''Географија Књажевца'' изузетан је водич кроз нашу општину.

Љиљана Павловић

књига 1 (2017) „Geography of Knjazevac“, Микица Сибиновић

Књига 1 (2012)

Књига 2 (2013)

Микица Сибиновић, Књажевац

Протоколарни поклон Општине Књажевац
„Књажевац“, Микица Сибиновић

Књига 2 (2013)

Књига 3 (2015)

Ивана Царевић и Микица Сибиновић, Знаменити објекти геонаслеђа општине Књажевац у функцији развоја геотуризма

Геонаслеђе Србије чине све геолошке, геоморфолошке, педолошке и посебне археолошке вредности настале током формирања литосфере, њеног морфолошког уобличавања и међузависности природе и људских култура, које због изузетног научног и културног значаја морају бити посебна брига свих друштвених фактора у Србији.

(из декларације Научног скупа „Геонаслеђе Србије“, 1995)

Подручје општине Књажевац издваја се по великом броју локалитета који представљају атрактивне објекте геонаслеђа. Поред тога што имају велику научну и едукативну вредност, они поседују и велики геотуристички потенцијал.

Публикација „Знаменити објекти геонаслеђа општине Књажевац у функцији развоја геотуризма“ геолога др Иване Царевић и географа др Микице Сибиновића, доцената Географског факултета Универзитета у Београду, настала је са циљем да се уз помоћ речи и слике промовише геолошка и културноисторијска баштина књажевачког подручја. Идеја водиља аутора управо је била употпуњавање туристичке понуде Књажевца и околине, скретањем пажње на објекте геодиверзитета, археолошке вредности и историју рударства и индустријализације ове области.

„Знаменити објекти геонаслеђа општине Књажевац у функцији развоја геотуризма“, Ивана Царевић и Микица Сибиновић

Књига 3 (2015)

Књига 4 (2016)

Бојан Ристић, Заглавак, у успоменама

„Заглавак, у успоменама“ садржи сећања на двадесет и два села Заглавка, која у условима модерног живота лагано нестају са мапе Србије, носећи са собом у заборав вишевековни начин живота и рада становништва у традиционалним планинским селима књажевачког краја. Кроз интервјуе са двадесет и двоје саговорника који воде порекло из различитих села Заглавка, аутор Бојан Ристић сажео је у књизи причу о историји села, породичној историји саговорника, а и њихове ставове о депопулацији насеља и могућностима ревитализације села. Према мишљењу рецензената др Биљане Сикимић, научног саветника Балканолошког института САНУ, и др Марије Антић, доцента на Географском факултету Универзитета у Београду, ова књига на оригиналан начин пружа значајан допринос разумевању проблематике сеоских насеља планинског простора источне Србије, те је добра основа и за истраживања у домену различитих хуманистичких наука, а људске судбине о којима сведочи имају универзалан значај.
„Заглавак, у успоменама“, Бојан Ристић

Књига 4 (2016)

Књига 5 (2016)

Милан Милосављевић, Бели Поток кроз векове

Монографска студија „Бели Поток кроз векове“ бави се проблемом генезе, развоја и специфичности становништва и привреде сеоског насеља Бели Поток у општини Књажевац. У њој је обрађена антропогеографска проблематика Белог Потока, али је извршена и компарација са осталим сеоским насељима општине Књажевац, развојним стратегијама Тимочке крајине и показатељима социо-економског развоја из периода Републике Србије, СРЈ, СФРЈ, Краљевине Југославије, Кнежевине Србије и Отоманског царства. На овај начин анализиран је хронолошки развој насеља Бели Поток, са аспекта територијалног и административног оквира, просторне и хијерархијске организације привреде, демографске структуре и физичко-географских карактеристика, а аутор даје и посебан осврт на актуелно стање, постојеће стратегије развоја и проблеме ревитализације сеоског насеља Бели Поток.

 доц. др Микица Сибиновић (из рецензије)

„Бели Поток кроз векове“, Милан Милосављевић

Књига 5 (2016)

Књига 6 (2016)

др Микица Сибиновић, др Марија Антић, др Даница Шантић, проф. др Иван Раткај, Рурални простор општине Књажевац, антропогеографске основе развоја

Научна монографија „Рурални простор општине Књажевац, антропогеографске основе развоја“, третира рурални простор који обухвата свих 85 сеоских насеља, размештених у три антропогеографске области књажевачког краја – Заглавак, Тимок и Буџак. Конципирана је у складу са савременим научним захтевима проучавања насеља као специфичних и динамичних просторних јединица. У њиховом тумачењу доминира сагледавање генезе, развоја, физиономских одлика, антропогеографског стања у прошлости и садашњости, демографске слике, аграрног пејзажа и функционалног капацитета.

Монографија представља свеобухватно географско дело, намењено научној и стручној јавности у области руралне, економске, регионалне географије, а и у области социјалног и економског развоја. Она има вишеструки значај и применљивост у различитим областима друштвене праксе, а нарочито у конституисању рационалне и научно утемељене просторне организације у руралном простору општине Књажевац.

„Рурални простор општине Књажевац, антропогеографске основе развоја“ шеста је књига едиције „Књажевачким крајем“. Суиздавач публикације је Српско географско друштво.

„Рурални простор општине Књажевац, антропогеографске основе развоја“, др Микица Сибиновић, др Марија Антић, др Даница Шантић, проф. др Иван Раткај

Књига 6 (2016)

Књига 7 (2017)

Микица Сибиновић , Географски фактори развоја општине Књажевац

Базирана на магистарском раду др Микице Сибиновића, објављеном у књизи „Фактори и фазе економско-географског развоја Књажевца и околине“ 2008, публикација „Географски фактори развоја општине Књажевац“ садржи нове податке и анализе аутора о географским, историјским, културним, просветним, демографским и економским факторима развоја књажевачког краја. Публикација, илустрована великим бројем географских карата, графика, табела и фотографија, уз низ занимљивости, намењена је пре свега младима, средњошколцима и студентима, заинтересованим за истраживање краја у којем живе. Овај својеврсни „уџбеник о завичају“, посебно картографска грађа коју садржи, може се користити и у настави, као додатна литература уџбеницима из области географије.

Суиздавач публикације је Српско географско друштво.

„Географски фактори развоја општине Књажевац“, Микица Сибиновић

Књига 7 (2017)

Књига 8 (2017)

др Светлана Ћирковић и др Мирјана Мирић, Ромско-српски речник књажевачког гурбетског говора

Народна библиотека „Његош“ је 2016. и 2017. године била носилац пројекта „Истраживање језика и фолклора Рома у Књажевцу“, који је у области културних делатности националних мањина финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Истраживањем су била обухваћена ромска насеља у Књажевцу и Минићеву, где је снимљен материјал, а у пројекту су, уз предаваче – лингвисте Балканолошког института САНУ, учествовали локални активисти, познаваоци ромског језика, који су током две године, колико је пројекат трајао, обучавани за теренска истраживања и обраду прикупљене грађе. Након реализације пројектних активности, остварен је коначни циљ пројекта – објављивање ромско-српског речника. Наиме, резултат поменутих опсежних дијалектолошких истраживања је Ромско-српски речник књажевачког гурбетског говора др Светлане Ћирковић, научног сарадника, и др Мирјане Мирић, истраживача сарадника Балканолошког института САНУ.

Ромско-српски речник представља велики допринос проучавању нематеријалног културног наслеђа и очувању дијалектолошког богатства књажевачког краја.

„Ромско-српски речник књажевачког гурбетског говора“, др Светлана Ћирковић и др Мирјана Мирић

Књига 8 (2017)

Књига 9 (2018)

Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015–2017

Публикација Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015–2017 зборник је научних радова насталих као резултат научних истраживања тимочког говора на простору општине Књажевац у претходне три године. Уредник зборника је др Светлана Ћирковић, научни сарадник Балканолошког института САНУ. Суиздавач је Удружење фолклориста Србије.

Према дијалектолошкој литератури, тимочки говор припада призренско-тимочкој дијалекатској области. У оквиру „торлачког“, према Унесковој листи сврстава се међу шест угрожених језика у Републици Србији. Како у уводу публикације пише др Ћирковић, тимочки говор, будући веома удаљен од стандардног српског језика, у фази је нестајања под утицајем медија, образовања и миграција становништва. Током теренских истраживања, која су се заснивала на аудио и видео бележењу разговора у виду отвореног интервјуа, теренски су обрађена 92 насеља у општинама Књажевац, Зајечар и Сврљиг, а у неким насељима разговор се водио са последњим становницима. Теме упитника односиле су се на усмену историју, биографске приче, свакодневни живот, предања о насељима, фолклорну грађу, нематеријалну баштину, а документована су и знања везана за старе технолошке поступке, старе занате, друге привредне активности…

Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015–2017

Књига 9 (2018)

Зборник Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015–2017 садржи дванаест научних радова у којима се анализира документована теренска грађа. Аутори радова су истраживачи, учесници у пројекту „Чувари нематеријалне баштине тимочких говора“, који је 2015. и 2016. године суфинансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Носилац пројекта била је Асоцијација арт остварења „Артос“ из Београда, а у оквиру редовних програмских активности подршке научноистраживачког рада на књажевачком простору, Народна библиотека „Његош“ непосредно је помогла у организовању теренских истраживања.

Књига 10 (2018)

др Мирјана Мирић, др Биљана Сикимић и др Светлана Ћирковић, Језик и традиција књажевачких Рома

У ПРИПРЕМИ

 

 

о едицији

Радно време

Књажевац
Радним данима:

08:30-19:30

Суботом:
09:00-13:00
Минићево
Радним данима:

08:00-15:00

Суботом:
не ради
Кална
Сваког другог петка у месецу
07:00-12:00

Суботом:
не ради

Адреса

Књажевац
Бранка Радичевића 1
19350 Књажевац
Минићево
Минићево ББ
19340 Минићево
Кална
Маршала Тита 11
19353 Кална

Контакт

 

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. (Минићево)