година од оснивања
читалишта у Књажевцу (1860-)
  2. Издаваштво
  3. Времеплов вароши

Времеплов
вароши

Судбина свих ствари је да ишчезну. Остаје, међутим, прича.
Данило Николић
Приче, сећања, записи, фотографије... од 2008. нижу се у књигама о Књажевцу и Књажевчанима, сликајући варошки културни и друштвени живот у прошлости. Носталгичне „чаршијске приче“ потврђују да „било какво подсећање на стари Књажевац никада и никако не може бити сувишно“. О ЕДИЦИЈИ

Књига 1 (2008)

Бранислав Стојадиновић, Књажевачки кафански живот између два светска рата

У носталгичној причи о педесетак међуратних књажевачких кафана у којима се одвијао богат друштвени, културни, па и политички живот вароши, аутор даје податке о власницима кафана, њиховим гостима, условима под којима су оне радиле и наводи разлоге нестанка живописне кафанске атмосфере у годинама после Другог светског рата.
„Књажевачки кафански живот између два светска рата“, Бранислав Стојадиновић

Књига 1 (2008)

„Књажевачки кафански живот између два светска рата“, Бранислав Стојадиновић

Kњига 1, друго издање (2012)

Књига 2 (2008)

Александар Видојковић и Никола Вучковић, Аутомобили у Књажевцу од 1920. до 1970.

Више од 60 фотографија и бројни подаци о књажевачким аутомобилима и шоферима илуструју развој аутомобилизма у вароши од првог „форда педаљаша“ из раних двадесетих, преко ретких луксузних лимузина богатих Књажевчана тридесетих и чудних возила „франкенштајна“ из послератног периода, до масовне моторизације шездесетих година прошлог века.
„Аутомобили у Књажевцу од 1920. до 1970.“, Александар Видојковић и Никола Вучковић

Књига 2 (2008)

„Аутомобили у Књажевцу од 1920. до 1970.“, Александар Видојковић и Никола Вучковић

Књига 2, друго издање (2014)

Књига 3 (2009)

Бранислав Стојадиновић, Књажевчани у причама

Топле и духовите, сетне и горке, деценијама прикупљане и бележене приче о Књажевчанима, људима који су својим духом успевали да забаве и насмеју читаву варош, дочаравају тренутке књажевачке свакодневице из различитих периода XX  и почетка XXI века.
„Књажевчани у причама“, Бранислав Стојадиновић

Књига 3 (2009)

Књига 4 (2010)

Слободанка Станковић Илић, Нови живот књажевачког споменара (од 1940-1945. до 1990.)

Ни по чему тривијалан и срцепарајући, „Књажевачки споменар“ сплет креативних, оригиналних и зрелих прозних, поетских и ликовних споменарских радова матураната књажевачке Гимназије, генерације 1939/40, својеврсно je сведочанство о једном времену и људима у њему и репрезент предратне књажевачке грађанске средине.

 

„Нови живот књажевачког споменара“ (од 1940-1945. до 1990.), Слободанка Станковић-Илић

Књига 4 (2010)

Књига 5 (2011)

Слободанка Станковић Илић, Беше једном један...

„Ђачки књажевачки споменар“ из 1935. и „Девојачки албум“ из 1930-1940. – у једној књизи, чине значајан прилог познавању живота предратног грађанског друштва у Књажевцу, нарочито ђачког живота у овом периоду. Фотографије из албума, махом аматерске, сведоче о томе да је Књажевац тридесетих био „сасвим уобличена грађанска средина“.

 

„Беше једном један...

Књига 5 (2011)

Књига 6 (2011)

"Тимочка лира", 50 година Фестивала културе младих Србије - 45 година поезије

„Онај мој град који се у мене увукао преко људи и реке, лета и звона и Поезије, чији сам дух понео кад сам из њега одлазио, град на који личим док читам поезију уз Хајдучку капљицу и добар дуван, другачији је по свом профилу од градова који се диче својим слављеничким духом. Његових седам фестивалских дана је као седам дана стварања света. То је град-позориште, град-књига, град-концерт, град-изложба, град-реч, град покрет и слика. Чувар духа, вере, наде и љубави. Град који доказује да архитектура није једини могући облик историје. Архитектура је овде слив камена и музике, говора и боје. Овде су градска врата уметничко платно, а путник који кроз њих пролази може да осети мирис пејзажа и мирис реке која протиче крозсред града.


Књажевац је српски Единбург, посвећен уметности и култури оних којима припада Време.“
Ратомир Дамјановић

„Сваки конкурс за поезију има смисла ако открије и афирмише неког новог, самородног песника.“
Радомир Андрић

 

Књига 6 (2011)

Књига 7 (2014)

Дарко Мицић, Књажевачке рок приче и урбане легенде

...ту је откачен, интелигентан хумор, па хрпа релевантних, сасвим прецизних података о бендовима који су настајали на књажевачким просторима и људима који су их чинили... Људима, који су, одрастајући са гитарама, бубњевима, појачалима, покушавали да се отргну контроли, били бунтовници, свеци и ђаволи, пивопије... Људима, који су пре многих схватили да публика ипак није само маса која не уме да мисли својом главом, како се то обично претпоставља.
...мешавина драме, хумора и паметно дозиране карикатуре, својеврсно сведочанство о томе какви смо били и зашто смо били баш такви...

 Љиљана Павловић

„Књажевачке рок приче и урбане легенде“, Дарко Мицић

Књига 7 (2014)

о едицији