година од оснивања
читалишта у Књажевцу (1860-)

Трагови

У прошлим временима, и мирним и бурним, живели су и стварали људи који су величином свога духа и дела оставили трагове по којима се памте. Било је у историји појава и догађаја који су оставили трагове у свести и памћењу људи.

Људима, појавама и догађајима књажевачког краја, који су обележили завичајну и националну друштвену и културну прошлост, Народна библиотека „Његош“ посветила је серију изложби „Трагови“.

2018

Владана Стојадиновић, Тихомир Ђорђевић (Књажевац, 19. фебруар 1868 – Београд, 28. мај 1944)

Тихомир Р. Ђорђевић стваралац је чији су рад и дело обележили научни и културни живот Србије и Југославије прве половине 20. века. Свеобухватним проучавањем материјалне и духовне културе српског и других балканских народа академик Ђорђевић поставио је темеље многих научних дисциплина, пре свега етнологије и балканологије. Од 1888. до 1941. објавио је више од осам стотина научних радова. Подстицао је и подржавао научноистраживачке напоре других истраживача. Знање и ентузијазам за научна проучавања пренео је генерацијама студената. Допринео је стварању југословенске државе 1919. године…

Тихомир Р. Ђорђевић рођен је у Књажевцу пре 150 година. Поводом обележавања тог јубилеја, Народна библиотека „Његош“ приредила је 2018. године изложбу копија докумената, фотографија и одломака из изабраних текстова, која садржи најзначајније податке о Ђорђевићевом животу и научном раду. Рецензент изложбе је проф. др Данијела Поповић Николић.

Владана Стојадиновић,

2018

Владана Стојадиновић, Портрети учесника Великог рата (из збирки и сећања потомака)

Земљоделци, трговци и индустријалци, официри, учитељи, кафеџије, мајстори занатлије из Књажевца и околине, и регрути и прекаљени борци балканских ратова, обукли су 1914. униформе и са Тимочком или неком другом дивизијом Српске војске по команди кренули свако својим ратним путем. Дане Великог рата проводили су у борби и рововима, у позадини и на првим линијама фронта, на опоравку после албанске голготе, у аустроугарским, немачким и бугарским логорима, свакако у страху за сопствени живот, у бризи за блискима који су остали у окупираној Србији и у чежњи за отаџбином. Многи се из рата или заробљеништва нису вратили…
Изложба Портрети учесника Великог рата, коју је Народна библиотека „Његош“ приредила поводом обележавања стогодишњице ослобођења вароши у Првом светском рату, настала је од одабране грађе из приватних збирки и казивања потомака – унука, праунука и чукунунука ратника књажевачког краја и садржи близу четрдесет прича о њиховим занимљивим судбинама, ратним и животним. Фотографије, рукописна грађа, документи и сећања о учесницима Великог рата доприносе прикупљању података значајних за употпуњавање слике о крупним догађајима књажевачке прошлости и чување успомене на претке и њихове заслуге у стварању и писању завичајне историје.

Владана Стојадиновић, Портрети учесника Великог рата (из збирки и сећања потомака)

2019

Владана Стојадиновић, Књаз Милош у Гургусовцу

Неки од најзначајнијих датума у историји књажевачког краја и књажевачке вароши везани су за име кнеза Милоша Обреновића. Светли књаз је својим присуством „благоизволео почастити“ народ овога краја у две прилике – у јулу 1833, непосредно после ослобођења од османске власти и припајања Тимочке крајине Кнежевини Србији, и у јануару 1859, када је „благоволио изјавити да се варош Гургусовац у напредак зове Књажевац“.
Изложба „Књаз у Гургусовцу“ посвећена је Милошу Обреновићу и траговима које је, у време своје владавине Србијом, оставио на књажевачком простору. Народна библиотека „Његош“ изложбу је приредила поводом обележавања 160 година од дана када, по Књазу, „варош доби име Књажевац“.

Владана Стојадиновић, Портрети учесника Великог рата (из збирки и сећања потомака)

 

- У ПРИПРЕМИ -

о едицији