Ако замислите живот без рокенрола, лако ћете се вратити у време с краја педесетих и почетка шездесетих година прошлог века. Стварајући један од највећих светских културних и друштвених феномена 20. века – рокенрол, почетком шездесетих на европској сцени појавили су „Битлси“ и „Стонси“, на југословенској „Индекси“, „Силуете“, „Златни дечаци“, „Црвени кораљи“, а на књажевачкој „Сенке“.

Гости „Ћаскања“, програма који Народна библиотека „Његош“ организује поводом важних догађаја и јубилеја, били су чланови првог књажевачког електричарског састава, ВИС „Сенке“ – Миодраг Радосављевић Пеле, Слободан Милошевић Бобан Шиља и Славиша Раденковић Саша Тромбон (Божидар Милојевић Бобан Контрабас оправдано је одсуствовао). Кроз своје личне приче и причу о „Сенкама“, подсетили су публику на живот Књажевца с почетка шездесетих. Ћаскало се о гимназијском оркестру, којим је дириговао наставник Радислав Петровић, о музици која се слушала са таласа Радио Луксембурга и „скидала“ с плоча па после увежбавала за свирке, о првој Пелетовој гитари (која је „пресудила“ оснивању бенда), о првом певачу „Сенки“ Војкану Лазићу (који је певао домаћи репертоар, а за песме на енглеском био је задужен Бобан Шиља), о чланку о „Сенкама“ који је 1966. изашао у престижном часопису „Џубокс“, о гостовањима у другим градовима, о првим годинама Фестивала културе младих Србије (који се тада звао Уметничке игре студената и омладине Србије), о публици која је са нестрпљењем ишчекивала игранке у Дому ЈНА, како би била део једне нове урбане појаве која се зове рокенрол. Животне околности одредиле су „Сенкама“ кратак век трајања – чланови састава морали су на факултет. Ипак, оставили су озбиљан траг у културној историји Књажевца, показали да је овај мали али урбан град, кад је о рокенролу реч, одувек ишао у корак с временом, што је довело и до најезде рок бендова половином осамдесетих, на шта су подсетили Саша Раденковић и Дарко Мицић.

Репертоаром из шездесетих, домаћим и страним, шездесет година уназад публику су вратили и чланови Квартета – Горан Јанковић Јанос (удараљке), Милош Милошевић Мишко (бас гитара) Александар Манојловић Аца (гитара) и Дарко Мицић (вокал), уз подршку Вука Јовановића (звук).

Књажевац, 15. новембар 2024.

Фото Софија Жигић