Књажевачким
крајем

GEOGRAPHY OF KNJAZEVAC
LA GEOGRAPHIE DE KNJAZEVAC
GEOGRAPHIE VON KNJAZEVAC
GEOGRAFÍA DE KNJAZEVAC
GEOGRAFIA DI KNJAZEVAC
ГЕОГРАФИЯТА НА КНЯЖЕВАЦ
جغرافية كنيجيفاتس..

У књизи, на дванаест светских језика, описани су положај, рељеф, клима, природа, реке, становништво, порекло имена, историја и најзначајније културно-историјске знаменитости књажевачког краја, као и највеће манифестације. Богато илустрована фотографијама Ивице Васиљевића, ''Географија Књажевца'' изузетан је водич кроз нашу општину.

Љиљана Павловић

Геонаслеђе Србије чине све геолошке, геоморфолошке, педолошке и посебне археолошке вредности настале током формирања литосфере, њеног морфолошког уобличавања и међузависности природе и људских култура, које због изузетног научног и културног значаја морају бити посебна брига свих друштвених фактора у Србији.

(из декларације Научног скупа „Геонаслеђе Србије“, 1995)

Подручје општине Књажевац издваја се по великом броју локалитета који представљају атрактивне објекте геонаслеђа. Поред тога што имају велику научну и едукативну вредност, они поседују и велики геотуристички потенцијал.

Публикација „Знаменити објекти геонаслеђа општине Књажевац у функцији развоја геотуризма“ геолога др Иване Царевић и географа др Микице Сибиновића, доцената Географског факултета Универзитета у Београду, настала је са циљем да се уз помоћ речи и слике промовише геолошка и културноисторијска баштина књажевачког подручја. Идеја водиља аутора управо је била употпуњавање туристичке понуде Књажевца и околине, скретањем пажње на објекте геодиверзитета, археолошке вредности и историју рударства и индустријализације ове области.

 доц. др Микица Сибиновић (из рецензије)

Научна монографија „Рурални простор општине Књажевац, антропогеографске основе развоја“, третира рурални простор који обухвата свих 85 сеоских насеља, размештених у три антропогеографске области књажевачког краја – Заглавак, Тимок и Буџак. Конципирана је у складу са савременим научним захтевима проучавања насеља као специфичних и динамичних просторних јединица. У њиховом тумачењу доминира сагледавање генезе, развоја, физиономских одлика, антропогеографског стања у прошлости и садашњости, демографске слике, аграрног пејзажа и функционалног капацитета.

Монографија представља свеобухватно географско дело, намењено научној и стручној јавности у области руралне, економске, регионалне географије, а и у области социјалног и економског развоја. Она има вишеструки значај и применљивост у различитим областима друштвене праксе, а нарочито у конституисању рационалне и научно утемељене просторне организације у руралном простору општине Књажевац.

„Рурални простор општине Књажевац, антропогеографске основе развоја“ шеста је књига едиције „Књажевачким крајем“. Суиздавач публикације је Српско географско друштво.

Базирана на магистарском раду др Микице Сибиновића, објављеном у књизи „Фактори и фазе економско-географског развоја Књажевца и околине“ 2008, публикација „Географски фактори развоја општине Књажевац“ садржи нове податке и анализе аутора о географским, историјским, културним, просветним, демографским и економским факторима развоја књажевачког краја. Публикација, илустрована великим бројем географских карата, графика, табела и фотографија, уз низ занимљивости, намењена је пре свега младима, средњошколцима и студентима, заинтересованим за истраживање краја у којем живе. Овај својеврсни „уџбеник о завичају“, посебно картографска грађа коју садржи, може се користити и у настави, као додатна литература уџбеницима из области географије.

Суиздавач публикације је Српско географско друштво.

Народна библиотека „Његош“ је 2016. и 2017. године била носилац пројекта „Истраживање језика и фолклора Рома у Књажевцу“, који је у области културних делатности националних мањина финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Истраживањем су била обухваћена ромска насеља у Књажевцу и Минићеву, где је снимљен материјал, а у пројекту су, уз предаваче – лингвисте Балканолошког института САНУ, учествовали локални активисти, познаваоци ромског језика, који су током две године, колико је пројекат трајао, обучавани за теренска истраживања и обраду прикупљене грађе. Након реализације пројектних активности, остварен је коначни циљ пројекта – објављивање ромско-српског речника. Наиме, резултат поменутих опсежних дијалектолошких истраживања је Ромско-српски речник књажевачког гурбетског говора др Светлане Ћирковић, научног сарадника, и др Мирјане Мирић, истраживача сарадника Балканолошког института САНУ.

Публикација Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015–2017 зборник је научних радова насталих као резултат научних истраживања тимочког говора на простору општине Књажевац у претходне три године. Уредник зборника је др Светлана Ћирковић, научни сарадник Балканолошког института САНУ. Суиздавач је Удружење фолклориста Србије.

Како у уводу публикације пише др Ћирковић, тимочки говор, будући веома удаљен од стандардног српског језика, у фази је нестајања под утицајем медија, образовања и миграција становништва. Током теренских истраживања, која су се заснивала на аудио и видео бележењу разговора у виду отвореног интервјуа, теренски су обрађена 92 насеља у општинама Књажевац, Зајечар и Сврљиг, а у неким насељима разговор се водио са последњим становницима. Теме упитника односиле су се на усмену историју, биографске приче, свакодневни живот, предања о насељима, фолклорну грађу, нематеријалну баштину, а документована су и знања везана за старе технолошке поступке, старе занате, друге привредне активности…

Научни зборник Језик и традиција књажевачких Рома настао је из грађе прикупљене на терену у ромским заједницама у Књажевцу и Минићеву. Зборник садржи интервјуе са тројицом угледних Рома књажевачког краја, вођене на српском језику и арлијском ромском говору, „Речник књажевачког ромског гурбетског говора“ и поглавље „Антрополошко-лингвистички речник књажевачких Рома“ са транскриптима разговора вођеним на гурбетском говору и преводом на српски језик. Тематски, ово поглавље садржи грађу везану за ромски језик и идентитет, занимања, традицијску културу, свакодневни живот и биографске приче саговорника. Приређивач и уредник публикације је др Биљана Сикимић.
Уз Ромско-српски речник књажевачког гуребетског говора, публикација је резултат реализације научног пројекта „Језик и фолклор Рома у Књажевцу“, у коме су, осим научника, лингвиста Балканолошког института САНУ, др Биљане Сикимић, др Светлане Ћирковић и др Мирјане Мирић, велики допринос дали локални активисти, обучавани у периоду од 2016. до 2018. за теренска истраживања и лексикографску обраду прикупљене грађе.
Обе публикације објављене су у циљу очувања и даљег проучавања ромских говора који су у употреби на књажевачком простору, па тиме и очувања и проучавања нематеријалног културног наслеђа и дијалекатског богатства Књажевца и околине.

У склопу вишегодишње успешне сарадње, Народна библиотека „Његош“ из Књажевца и Српско географско друштво из Београда организовали су 19–20. априла 2019. године Научну конференцију „Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја“. Научна конференција интердисциплинарног је карактера и организована је у циљу афирмације научних истраживања у Књажевцу и околини, из области физичке и друштвене географије, демографије, геологије, спелеологије, археологије, лингвистике, фолклористике, образовања, културе.
Научна конференција окупила је петнаесторо аутора који се баве истраживањима из поменутих области, а њихови научни и стручни радови садржани су у зборнику Конференције, под насловом Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја. У радовима заступљеним у зборнику, на основу резултата истраживања детаљније је одређен утицај географског положаја Књажевца и околине на економски развој општине, дефинисан однос физичко-географских процеса са развојним тенденцијама друштва и пружен јаснији увид у савремени процес депопулације, интензитет и правац трансформације насеобинског система, као и утицај пограничног простора и изазова савременог доба на развој културе, туризма, образовања и социоекономских услова књажевачког краја.
Зборник радова Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја штампан је у оквиру едиције „Књажевачким крајем“, коју је Народна библиотека „Његош“ основала у циљу подршке научних истраживања и промоције научних и научнопопуларних радова о књажевачком крају из различитих научних области.