година од оснивања
читалишта у Књажевцу (1860-)
  2. Издаваштво
  3. Записи о завичају

Записи
о завичају

Не ради се све у животу за паре, за славу, ради се и за историју.

Никола Мицић Ланда
Нови прилози познавању завичајне историје, науке и културе – фототипска издања научних радова о књажевачком крају из друге половине XIX и прве половине XX века, необјављени рукописи, уз стручне коментаре и друге корисне прилоге... О ЕДИЦИЈИ

Књига 1 (2011)

„Грађа за топографију округа Књажевачког“, Стевана Мачаја

Стеван Мачај, лекар, научник и хуманиста, свестрано образован човек, прави енциклопедиста, незнани је јунак у историји наше медицине и културе, јер су његова личност и његово дело остали непознати нашој јавност. Стеван Мачај један је од ретких људи, при том странаца, који су део свог живота провели у књажевачком крају, сматрајући га својим завичајем, упорно и свестрано га истражујући и о њему бележећи податке, оставивши тако драгоцено завештање будућим истраживачима.
књига 1 (2011) „Грађа за топографију округа Књажевачког“, Стевана Мачаја

Књига 1 (2011)

Књига 2 (2011)

„Књажевачки округ“, Јована Мишковића

Генeрал Јован Мишковић (1844–1908) један је од најученијих и најумнијих људи, најзначајнијих војних стручњака и најсвестранијих научника Србије XIX века. И у војсци и у науци, доспео је до највишег положаја – министра војног и председника Српске краљевске академије. Његово обимно научно дело и богата писана заоставштина незаобилазан су извор за изучавање историје Србије и српског народа.
Осим што је овде службовао, Јован Мишковић неколико је пута обишао књажевачки крај свестрано га истражујући. Прикупљене податке током тих боравака касније је користио да напише неколико радова о Књажевцу и његовој околини – „Књажевачки округ“, „Две старе цркве у Књажевачком округу“, „Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији“.
„Књажевачки округ“, Јована Мишковића

Књига 2 (2011)

Књига 3 (2011)

„Књажевачки округ“, Драгољуба К. Јовановића

Топле и духовите, сетне и горке, деценијама прикупљане и бележене приче о Књажевчанима, људима који су својим духом успевали да забаве и насмеју читаву варош, дочаравају тренутке књажевачке свакодневице из различитих периода XX  и почетка XXI века.
„Књажевачки округ“, Драгољуба К. Јовановића

Књига 3 (2011)

Књига 4 (2012)

„Пут лицејских питомаца по Србији године 1863. – опис Књажевачког округа“, Косте Поповићa

Приликом својих природњачких проматрања, Јосиф Панчић одлично је упознао и књажевачки крај. Са ђачком експедицијом боравио је овде два пута 1863. и 1872. године.
Лицејски питомци, проводећи летње ферије 1863. и у Књажевачком округу, забележили су током експедиције своја запажања из области геологије, минералогије, ботанике, етнологије и других.
„Пут лицејских питомаца (јестаственичког одељења) по Србији године 1863.“ прва је објављена монографска публикација у којој је значајно место посвећено опису Књажевачког округа и представаља изузетан прилог познавању прошлости овог краја Србије.
„Пут лицејских питомаца по Србији године 1863. – опис Књажевачког округа“, Косте Поповићa

Књига 4 (2012)

Књига 5 (2012)

„Кнежевачки округ“, Милана Ђ. Милићевића

Опис Књажевачког округа, у виду посебног одељка под називом Кнежевачки округ, дао је Милан Ђ. Милићевић у  својој обимној и капиталној монографији Кнежевина Србија, објављеној 1876. године. Милићевић на 45 страна даје  разне податке о овом округу, у складу са научним маниром тога времена из области геологије, географије,  етнографије, језика, историје, археологије и о савременом друштвеном стању.

мр Дејан Крстић

„Кнежевачки округ“, Милана Ђ. Милићевића

Књига 5 (2012)

Књига 6 (2013)

„Тимочка крајина Владимира Карића“

Владимир Карић (1848-1893), географ, педагог и дипломата, један је од умних људи Србије друге половине 19. века, који је стварао у време стасавања националне научне мисли. Његово капитално дело „Србија, опис земље, народа и државе“ (1887) многи су, у време када је објављено, сматрали књигом са најпотпунијим знањима о Србији и њеном народу.
Тек изашла из штампе шеста књига едиције „Записи о завичају“, „Тимочка крајина Владимира Карића“, садржи поглавље о Тимочкој крајини Карићеве „Србије“ и стручне радове о његовом опису књажевачког краја, чији су аутори географ мр Микица Сибиновић и етнолог мр Дејан Крстић. 
„Тимочка крајина Владимира Карића“

Књига 6 (2013)

Књига 7 (2013)

„Стара планина“, Луја Адамовића

...ту је откачен, интелигентан хумор, па хрпа релевантних, сасвим прецизних података о бендовима који су настајали на књажевачким просторима и људима који су их чинили... Људима, који су, одрастајући са гитарама, бубњевима, појачалима, покушавали да се отргну контроли, били бунтовници, свеци и ђаволи, пивопије... Људима, који су пре многих схватили да публика ипак није само маса која не уме да мисли својом главом, како се то обично претпоставља.
...мешавина драме, хумора и паметно дозиране карикатуре, својеврсно сведочанство о томе какви смо били и зашто смо били баш такви...

 Љиљана Павловић

„Стара планина“, Луја Адамовића

Књига 7 (2013)

Књига 8 (2014)

„Јован Мишковић о старинама књажевачког краја“

Публикација садржи два недовољно позната рада академика Јована Мишковића (1844-1908) - „Две старе цркве у Књажевачком округу“ и „Неки стари градови и њихове околине“ (поглавља који се односе на старе градове Равну и Кожељ), штампане у „Старинару Српског археолошког друштва“ 1887. и 1888. године – и стручни текст археолога Бојане Илијић о археолошким траговима књажевачког краја виђеним очима овог значајног научника, истраживача и „чувара“ старина Србије с краја 19. века.
Књига је објављена под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, у оквиру пројекта очувања, заштите и презентовања ретке библиотечке грађе.
„Јован Мишковић о старинама књажевачког краја“

Књига 8 (2014)

Књига 9 (2014)

„Путописна писма из књажевачког краја Милана Ђ. Милићевића“

Милан Ђ. Милићевић, један од највећих познавалаца Србије друге половине 19. века, много је пута боравио у Књажевачком округу и, у научном маниру свога доба, свестрано га описао. Осим у обимним монографијама „Кнежевина Србија" (1876) и „Краљевина Србија" (1884), опис књажевачког краја дао је и у другим радовима, пре свега путничким писмима и записима.
Публикација Путничка писма и записи из књажевачког краја Милана Ђ. Милићевића садржи „Осмо писмо" и „Додатак писму осмом" (Путничка писма с разних страна Србије о Србији, 1868), „Од Зајечара до Пирота" и „Од Пирота преко Миџура до Видлича" (С Дунава над Пчињу, 1882) и „Неколике новине у Србији" (Међудневица, 1885). Аутор стручног текста "Књажевац у путничким писмима Милана Ђ. Милићевића" је др Дејан Милутиновић.
Књига је објављена под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, у оквиру пројекта заштите, очувања и презентовања ретке библиотечке грађе.
„Путописна писма из књажевачког краја Милана Ђ. Милићевића“

Књига 9 (2014)

Књига 10 (2015)

„О књажевачком крају у научним радовима Јована Жујовића“

Јован Жујовић (1856−1936), утемељивач геолошке науке у Србији, један је од највећих српских природњака, ранга Јована Цвијића и Милутина Миланковића. Као подручје истраживања током научних екскурзија почетком осамдесетих година 19. века, Жујовић је изабрао област источне Србије, када је геолошки проучио и књажевачки крај. У првом тому научне монографије „Геологија Србије“ из 1893, Жујовић је у оквиру поглавља о источној Србији описао област Старе планине, Заглавка и Тупижнице. Десета књига едиције „Записи о завичају“ садржи тих тридесетак страница посвећених књажевачком крају, а о доприносу Јована Жујовића познавању геолошке грађе шире околине садашње општине Књажевац стручни текст је написала др Ивана Царевић.
„О књажевачком крају у научним радовима Јована Жујовића“

Књига 10 (2015)

Књига 11 (2015)

„Географске карактеристике књажевачког краја у научним радовима Јована Цвијића“

Због природних потенцијала, сложене геолошке грађе, плодног земљишта, етничких специфичности, лепоте предела и очуваности природе, источна Србија нарочито је надахњивала Јована Цвијића (1865−1927). Податке прикупљене на терену у источној Србији Цвијић је користио у многим својим делима.
Осим оригиналног Цвијићевог рада, првог који је написао о овим пределима – „Ка  познавању крша источне Србије“ из 1889, једанаеста књига едиције „Записи о завичају“ садржи и стручни рад географа др Микице Сибиновића, који доприноси разумевању Цвијићевог стваралаштва посвећеног источној Србији, Тимочкој крајини и књажевачком крају.
„Географске карактеристике књажевачког краја у научним радовима Јована Цвијића“

Књига 11 (2015)

Књига 12 (2016)

„Феликс Каниц о књажевачком крају“

Феликс Каниц (1829–1904), један од најстраственијих истраживача балканских земаља друге половине 19. века, у многим својим научним и путописним радовима описао је Кнежевину па Краљевину Србију. Своја сазнања сумирао је у научној монографији „Србија, земља и становништво од римског доба до краја 19. века“. Дванаесто поглавље другог тома ове књиге посветио је књажевачом крају, где је боравио више пута у периоду од 1860. до 1897. године. Ово поглавље, на немачком језику и у преводу на српски, уз радове о Каницовим описима Књажевца и околине из области етнологије др Дејана Крстића, археологије мастера Бојане Илијић, географије др Микице Сибиновића и историје мастера Ивице Мишића, штампано је у публикацији „Феликс Каниц о књажевачком крају“.
„Феликс Каниц о књажевачком крају“

Књига 12 (2016)

Књига 13 (2016)

„Северно-тимочки дијалекат“ Маринка Станојевића

Студија „Северно-тимочки дијалекат“ из 1911. године, најзначајнији је и најобимнији дијалектолошки рад Маринка Станојевића, једног од најбољих познавалаца и најупорнијих истраживача Тимочке крајине прве половине 20. века. Као допринос изучавању историје лингвистичких истраживања у књажевачком крају, Народна библиотека „Његош“ у целини преноси Станојевићеву студију, а публикација садржи и текст о животу и раду Маринка Станојевића др Дејана Крстића, као и рад из области лингвистике др Биљане Сикимић.
„Северно-тимочки дијалекат“ Маринка Станојевића

Књига 13 (2016)

Књига 14 (2017)

Биљана Сикимић, Миклошичева збирка речи „из Тимока“

Франц Миклошич (1813–1891), угледни бечки слависта и филолог, један од утемељивача ромологије као науке, у својој обимној научној студији „О говорима и лутањима европских Цигана“, оставио је невелик, али изузетно драгоцен запис о лексици ромских говора прикупљеној у књажевачком крају (у „Тимоку“) седамдесетих година 19. века.

Управо су ова збирка ромских речи и њен настанак тема научне студије Миклошичева збирка речи „из Тимока“ др Биљане Сикимић, научног саветника Балканолошког института САНУ. Студија је настала на основу ранијих истраживања историје ромологије др Сикимић, али аутор у њеном другом делу даје за науку веома значајне податке о ромским говорима који су данас у употреби у књажевачком крају, као и о нестанку некадашњег ромског говора, арлијског, који је био заступљен на овом простору, а који је у основи Миклошичеве „збирке речи из Тимока“.

Биљана Сикимић, Миклошичева збирка речи „из Тимока“

Књига 14 (2017)

Књига 15 (2020)

Заглавак, независан културно-економски лист (1935)

Тридесете године 20. века представљају важан период у развоју књажевачке вароши. Упркос утицају светске економске кризе, који је допирао и до ових предела Краљевине Југославије, то је време приметног привредног, друштвеног и културног напретка после година страдања у Великом рату. Заглавак, независан културно-економски лист, који је у Књажевцу излазио 1935. године, једини је локални лист из међуратних година и значајан прилог познавању овог периода књажевачке историје. Иако је излазио свега неколико месеци, он даје јасну слику књажевачке вароши тога доба, захваљујући значају и разноликости тема којима су се бавили аутори новинских чланака, припадници грађанске интелектуалне елите, компетентни да са више аспеката сагледају и вреднују стање локалних друштвених, културних и економских прилика свога времена.
Осим фототипског репринта једанаест сачуваних бројева недељника Заглавак, публикација садржи библиографију листа и три истраживачка рада, настала са циљем да употпуне сазнања о међуратној књажевачкој вароши, листу Заглавак и времену које је забележио. Аутори радова су географ проф. др Микица Сибиновић, историчар мср Никола Милутиновић и мср Владана Стојадиновић, дипломирани библиотекар саветник. Суиздавач публикације је Историјски архив „Тимочка крајина“ из Зајечара.
Књига је намењена читаоцима склоним истраживању прошлости књажевачке вароши, њених развојних периода и завештања које су раније генерације оставиле својим наследницима, и Књажевчанима свесним да је на неки начин будућност увек личила на прошлост и да „будућност припада онима који се најдаље и најдуже сећају прошлости“ (Ф. Ниче).

Заглавак, независан културно-економски лист (1935)

Књига 15 (2020)

о едицији