Казивања

Конкурсни зборник награђених радова са XX светосавског књижевног конкурса и радови књажевачких песника, некадашњих учесника Светосавског књижевног конкурса. Обрада српских локалних легенди и резултат личне потраге Слободанке Станковић Илић за легендама о змају-љубавнику са терена око Старе планине.

„Завијена форма истине – обрада легенди из књажевачког краја“ књига је Слободанке Станковић Илић, настала након више деценија слушања, истраживања и бележења легенди у различитим приликама и на различитим странама књажевачког подручја. Бављење легендама Слободанке Станковић Илић не своди се само на записивање и књижевно уобличавање прикупљене грађе за потребе публикације, већ аутор настоји да читаоцу пружи и могуће тумачење о настанку легенди, њиховој функцији, повезаности са стварним догађајима, њиховој поруци и поуци коју носе. Јер, по аутору, легенде „одражавају елементе историјске свести и дух народа“ и преносе информацију о крају у којем су настале. Оригинална тематика, аналитички приступ и настојање да се легенде књажевачког краја сачувају од заборава, дају нарочиту вредност овој завичајној књизи.

Животопис осамдесетогодишњег Давида, од детињства, младости, зрелих година до старачких дана, у форми монолога, изашао је из пера књажевачког књижевника Војислава Аранђеловића. Према речима аутора, „Давид из Штрпци казује“ књига је која се одликује шаренилом тема, мотива и поетско-естетских категорија (од лиризма преко епике до ироније, комике и сатире). Аранђеловићеве „давидарије“ су приче и анегдоте о обичним, малим људима, који су временски углавном везани за 20. век, а просторно за неколико села у околини Књажевца. Према мишљењу аутора поговора Бојана Ристића, професора српског језика и књижевности, лик Давида је лик српског сељака, који кроз живот пролази трпљењем и вредним радом. Прегурао је и ратове и свакодневну немаштину, кроз живот је корачао скромно, и зато је опстао. Давидове приче нуде нам и „етнолошка зрнца“, из којих сазнајемо како се на селу живело, прати их непатворени Давидов хумор, а језик, богате лексике, и „матерњи“ говор којим се служи, његово су најубојитије оружје. Казивања Давидова допуњује поетска збирка „Уз Тимок – низ Тимок“, такође писана на дијалекту.

На корицама књиге – „Јаловик Извор“, акварел Радета Ристића.

Тимочки ђердан 2, садржи 24 текста који су излазили у Књажевачким новинама деведесетих година прошлога века. Потписују их четири аутора – Љиљана Живковић из Новог Корита и новинари Зоран Д. Јовановић, Зоран М. Јовановић и Гвозден Цонић. Према речима аутора поговора, професора српског језика и књижевности Бојана Ристића, ови текстови су вредна и непосредна дијалекатска грађа. Иако не обилују уметничким вредностима нити високим хумористичким дометима, могу да се читају као сведочанство једног говора, али и као етнографски запис о томе шта су људи овог поднебља у не тако давној прошлости радили, како су се забављали, какав је био колективни морал, како су међу собом комуницирали, чега су се бојали...

На корицама књиге – „Стара сеоска кућа 5“, акварел Радета Ристића.