Народна библиотека „Његош“ обележила је 150 година од оснивања првог читалишта у Књажевцу у друштву корисника, сарадника, поштовалаца и пријатеља. У читаоницама су отворене изложбе посвећене јубилеју, приказан је промотивни филм, а у част јубилеја објављена је монографија „Вековима таложено знање“.

Библиотеци је додељена Златна плакета ослобођења града Књажевца, за стотридесетогодишњицу постојања и рада, изузетан допринос ширењу писмености, културном развоју града и популаризацији књиге као свеопштег добра.

Јубилеј је обележен и првом књигом у издању Библиотеке – публикацијом „130 година Књажевачког читалишта“ библиотекара Бранислава Стојадиновића.

На основу Методског упутства Народне библиотеке Србије из 1982, у фебруару 1983. Библиотека на Програмском савету усваја „Основну концепцију за формирање, вођење и чување завичајног фонда у општини Књажевац“. По овој концепцији, тадашњим законским прописима из области библиотечке делатности и како то налаже добра библиотекарска пракса, Библиотека формира збирку чији садржај чини грађа која се тиче завичај – географског и историјског књажевачког подручја.

Изложба „Записи о завичају“, осамдесетих

Иако је Библиотека већ имала формиран покретни фонд и заставу 750Л набављену 1972. за рад на терену, овај фонд организовано се користи тек од 1978. када је купљен комби застава 435КЛ.

Књигобус је по утврђеном распореду једном или два пута месечно обилазио огранке у Кални и Минићеву, сеоске читаонице у Васиљу и Белом Потоку и сеоска насеља, посебно она у којима је радила школа, јер је међу корисницима било највише деце. За рад покретне библиотечке службе био је задужен књижничар Славољуб Димитријевић. Књигобус је функционисао до 1. марта 1991, када је због дотрајалости возила престао да ради. Покретни фонд тада је имао 7.894 књиге.

Од  1966. библиотека у Минићеву огранак је књажевачке библиотеке. За успешан рад и допринос развоју библиотечке делатности, Библиотека и њени књижничари више пута су награђени. У оквиру такмичења сеоских библиотека, које су у то време традиционално спроводиле КПЗ Србије, ИП Нолит и Радио Београд, Драгиша Марјановић је 1977. понео звање најбољег сеоског књижничара, а Библиотека у Минићеву добила другу награду. Три године касније, 1980, Библиотека је понела прву награду на истом такмичењу. На Дан библиотекара, 14. децембра 2006, Библиотекарско друштво Србије доделило је Властимиру Николићу, књижничару библиотеке у Минићеву, Сребрну повељу за допринос развоју читалачких интересовања и библиотекарства у Србији.

Након гашења Читаонице па све до краја Другог светског рата, Књажевац није имао званичну градску библиотеку. Осим школских књижница, у овом периоду постојале су читаонице у седиштима друштава (Књажевачка омладина, Соколско друштво Душан Силни) и политичких партија, као и официрска читаоница. Читаонице су у међуратном периоду имала и нека грађанска удружења.
 

Раде Ристић, Кафана Порт Артур, акварел, 2010.

“У Гургусовцу, 5. јануара.
Лицем на ново лето нашао сам се у овом месту, где је такође, као јамачно и свуда по окружним варошима отечества нашег, почетак нове године свечано прослављен.
Поуздано сам разумео, па и уверио се, да се и овде саставило једно друштво, које ће све србске новине држати, и тако као неко мало читалиште установити, које, дај Боже, да буде постојано и да се скоро у право читалиште преобрази, те тако да се тим путем учини штогод за развитак изображености у овом крају народа нашег.”

Српске новине бр. 4 (10. јануар 1857)