Народна библиотека "Његош" представила је књигу Слободанке Станковић Илић "Нови живот Књажевачког споменара". Оригинал споменара припадао је мајци аутора Надежди Нади Станковић, професору географије из Књажевца, а записиваоци у њему махом су били књажевачки матуранти, генерације 1939/40.

Споменар, као специфична изражајна форма која није жанровски дефинисана, подстакао је аутора да се и даље бави овом темом, као једним од феномена недовољно истражене такозване спонтане културе. Оно што овом споменару даје несумњиву вредност и што га чини изузетно добром споменарском литературом, јесте чињеница да је број клишираних, типично-споменарских записа у њему потпуно базначајан, а да готово све записе, и ликовне и литерарне, карактерише зрелост, креативност и оригиналност. Књажевачки споменар, публикован на овај начин, обезбедио је себи нови живот. А публици је представљен на сасвим неуобичајени начин. За ову прилику, организатор се побринуо да бар на тренутак "позајми" делић духа старог Књажевца. Чуле су се биране речи упућене аутору, "оживеле" су мелодије окретних игара, служила се рознен торта, а упућена је и порука:" И ова четврта књига едиције "времеплов вароши", "Нови живот Књажевачког споменара", потпуно је у духу онога што Библиотека жели да сачува и подели са својом публиком. Да подсетимо, свака од књига ове едиције искључиво се бави друштвеном и културном историјом књажевачке вароши, ма колико она недавна била, како је уредништво дефинисало циљ саме едиције. На читаоцима је да процене да ли је случајност то што свака до сада објављена књига буди носталгију за неповратно несталим варошким амбијентом и свака на свој начин представља репрезент књажевачке градјанске средине."

25.02.2010.