Животна „физолофија“ времешних житеља књажевачких села, мудрости које доноси големо искуство, хумор, одликују и повезују главне јунаке две нове књиге Народне библиотеке „Његош“ – Јелена из Корита и Давида из Штрпци. И тимочки говор, којим своја промишљања преносе читаоцу.

Тимочки ђердан, који је нанизао Јелен из Корита, садржи 48 кратких прича. Иза псеудонима Јелен из Корита крије се новинар Сузана Брујић. Приче су у периоду од 1989. до 2000. излазиле у истоименој рубрици Књажевачких новина. Иако су писане искључиво у забавне сврхе, оне имају далеко већу вредност и значај, јер сликовито описују живот људи књажевачког подручја, нарочито живот у сеоским срединама, сликају нарави и карактере, људске навике и свакодневне ситуације, поједине друштвене појаве… Како у поговору пише Бојан Ристић, професор српског језика и књижевности, ова књига је вредан документ из више разлога: то је и дијалектолошка грађа, и запис о нашем народном животу, са веровањима, легендама и обичајима везаним за животни циклус (рођење, свадба, помени…), а и хумореска. Реч је о народном хумору, а Јелен из Корита, сељак из околине Књажевца, типичан је представник своје средине и свог краја.

Животопис осамдесетогодишњег Давида, од детињства, младости, зрелих година до старачких дана, у форми монолога, изашао је из пера књажевачког књижевника Војислава Аранђеловића. Према речима аутора, Давид из Штрпци казује књига је која се одликује шаренилом тема, мотива и поетско-естетских категорија (од лиризма преко епике до ироније, комике и сатире). Аранђеловићеве „давидарије“ су приче и анегдоте о обичним, малим људима, који су временски углавном везани за 20. век, а просторно за неколико села у околини Књажевца. Према мишљењу аутора поговора Бојана Ристића, лик Давида је лик српског сељака, који кроз живот пролази трпљењем и вредним радом. Прегурао је и ратове и свакодневну немаштину, кроз живот је корачао скромно, и зато је опстао. Давидове приче нуде нам и „етнолошка зрнца“, из којих сазнајемо како се на селу живело, прати их непатворени Давидов хумор, а језик, богате лексике, и „матерњи“ говор којим се служи, његово су најубојитије оружје. Казивања Давидова допуњује поетска збирка Уз Тимок – низ Тимок, такође писана на дијалекту.

Тимочки ђердан Сузане Брујић и Давид из Штрпци казује Војислава Аранђеловића штампане су као друга и трећа књига едиције „Казивања“, којом Библиотека настоји да допринесе очувању елемената нематеријалне културне баштине књажевачког краја. Овога пута – тимочког дијалекта, који је према Унесковој листи један од шест угрожених, „рањивих“ језика у Републици Србији.

Корице обе књиге красе акварели књажевачког уметника Радета Ристића.