„Библиотекари много воле ромски језик“. То је само једна од порука које су нам оставили мали Милорад, Наталија и њихових још пет другара из Основне школе „Каплар“, учествујући у едукативној радионици „Мачке перу веш – E muce thoven gada“. Био је то необичан и непосредан начин да библиотекари сазнају да су деца разумела поруку радионице – језике морамо сачувати од нестајања.

Сусрет са ромском децом био је посвећен Међународном дану матерњег језика. Разговарало се о различитим државама, народима и богатству језика на планети, које осиромашује нестанком појединих језика и дијалеката. То нарочито важи за тимочки говор, који је према Унесковој листи један од шест најугроженијих језика у Србији и за ромски језик, који се налази у Унесковом атласу угрожених језика света. Била је ово прилика да се објасни зашто нам је од свих најважнији матерњи језик, да се научи да језик „живи“ само ако се њиме говори, да није срамота писати и говорити језиком свога краја, али да је неопходно савладати све тајне и лепоте књижевног језика и писма. Малишани су имали прилике да прелистају српско-ромски речник, погледају двојезичну презентацију о словима и речима и читају сликовницу Златомира Јовановића о начину живот и богатој ромској култури „Te dživdisaras khetane – Да живимо заједно“.

Едукативна радионица реализована је у сарадњи са Маријом Симић, педагошким асистентом Основне школе „Димитрије Тодоровић Каплар“.