Захваљујући Протоколу о пословној сарадњи између Српског географског друштва и Народне библиотеке „Његош” из Књажевца, у Књажевцу је 19. и 20. априла 2019. реализована је заједничкa организацијa научног скупа интердисциплинарног карактера.

Основна идеја конференције повезана је са едицијом „Књажевачким крајем” која има за циљ промоцију научно-популарних радова о књажевачком крају из различитих научних области. Основни циљ конференције садржан је у афирмацији научних истраживања повезаних са књажевачким крајем, из области географије, историје, археологије, етнологије, културе, образовања, фолклористике, лингвистике. На основу резултата истраживања дефинисан је утицај савременог географског положаја Књажевца и околине на економски развој општине, дефинисани су односи физичко-географских процеса са развојним тенденцијама друштва и пружен је јаснији увид у савремени процес депопулације, интензитет и правац трансформације насеобинског система, као и утицај пограничног простора на развој културе, образовања и социоекономских услова књажевачког краја.
ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ ЗАКЉУЧАКА И ИДЕЈА СА НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
На основу излагања аутора на пленарној сесији и објављених научних и стручних радова у зборнику радова са научног скупа, намеће се неколико основних закључака и идеја повезаних са стањем, потенцијалима и перспективама развоја књажевачког краја.
• Књажевачки крај располагао је значајним развојним потенцијалима још у античком периоду, о чему сведоче бројни антички путеви, трагови рударења и војни логори. Значај географског положаја временом се мењао, али комплексни насеобински потенцијали који су утицали на атрактивност насељавања и привредну активност још увек постоје.
• Садашње стање описују процеси депопулације, деаграризације, сенилизације сеоских насеља и економске стагнације. Међутим, становништво књажевачког краја још увек успева да очува тзв. дух места (genius loci), што се може сматрати основним потенцијалом будућег развоја. Економско назадовање није константна категорија и временом ће бити промењени негативни економски трендови, али је од великог значаја за развој књажевачког краја да у кризном периоду сачува своју филозофију, тј. свој дух места и не прихвати улогу периферије и депресивног простора. На тај начин сачуваће своју културолошку оригиналност у виду будућег „ембриона развоја” који директно утиче на повећање атрактивности насељавања у посткризном периоду.
• Пољопривредна активност на територији општине Књажевац сагласна је са традиционалним типом производње који не одговара либералном тржишном моделу. За унапређење будуће просторне организације пољопривредне производње неминовна су детаљнија проучавања аграрног простора.
• Савремени развој туризма треба посматрати искључиво као допунску грану привреде, док ће основни полови привредног развоја бити индустрија и пољопривредна производња, сагласно потенцијалима књажевачког краја.
• Препорука за будући развој односи се пре свега на очување тзв. духа места, који подразумева неговање традиционалних вредности, свест о потреби за образовањем, савременим технологијама, очувањем животне средине и варошког стила живота. Савремени развојни модели често указују на значај односа науке и привредних активности, међутим књажевачком крају недостаје синергија истраживачког рада, локалне самоуправе и привредних субјеката. Као резултат дискусије на пленарној сесији дошло се до закључка да је Књажевцу неопходна континуирана пажња са аспекта науке, а један такав импулс могла би бити манифестација Књажевачки дани науке, која би се традиционално организовала сваке треће године и подразумевала би одржавање интердисциплинарних научних конференција, округлих столова, стручних радионица и научних кампова.