Изложба посвећена животу и делу историчара и дипломате Михаила Гавриловића отворена је 10. септембра 2019. у Народној библиотеци „Његош“. На отварању је говорила Миљана Ђорђевић, аутор изложбе.
Међу великанима српске науке, у чијој се биографији помиње Књажевац као место школовања, је и Михаило Гавриловић (Алексинац, 1868 – 1924, Лондон), први Државни архивар модерне Србије, доктор историјских наука са Сорбоне, историчар са којим почиње научно обрађивање српске историје – обрађивање на основу архивске грађе. Током своје кратке али блиставе дипломатске каријере, на Цетињу, у Ватикану током Великог рата, па у Лондону, Гавриловић је спроводио и културну мисију у жељи да Западу на најбољи начин представи свој народ. Савременици су Гавриловића видели као човека који је „дубоко Европљанин, али који у исто време носи у себи све националне добре црте, црте Тимочког Србина, нарочито истрајног, критичног, озбиљног“. О свему овоме и о многим другим детаљима везаним за живот, личност, школовање, научничку и дипломатску каријеру помало заборављеног а значајног нашег научника, на веома сликовит начин сазнаје се кроз архивску и другу грађу представљену на изложби „Академик Михаило Гавриловић, историчар, архивист и дипломата“. О томе је на отварању говорила Миљана Ђорђевић, архивски саветник, аутор изложбе.
Изложба је приређена поводом 150 година од рођења Михаила Гавриловића и реализована у сарадњи више институција, Огранка САНУ, Историјског архива и Народног музеја у Нишу. Изложба је доступна књажевачкој публици од 10. до 17. септембра 2019.