Седамдесетих година 20. века, 4. септембар, Дан ослобођења града, у Књажевцу је протицао у знаку полагања камена темељца за изградњу новог дечјег вртића или сеоског водовода, пресецања траке приликом отварања Робне куће „Београд“, фабрике „Тимофлора“ или неког другог важног објекта.
На градски празник 1978. изашао је и први број „Књажевачких новина“, локалног листа који је извештавао Књажевчане о важним збивањима у општини, дајући и прегршт података о историји, традицији, људима. И тако све до 19. септембра 2000, када је изашао последњи, 421. број.
Књажевачке новине, лист ССРН, па лист радних људи и грађана општине Књажевац, издавали су МИП „Нота“, РО за информативну и издавачку делатност и ЈИП за новинску и радио-телевизијску делатност Књажевац. Новине су излазиле петнаестодневно, затим десетодневно, а последњих година једном месечно. Године 1993, 1995. и 1996. није изашао ниједан број. Штампане су на 8 и 12, за празнике на 16 па и 20 страница. Тираж првог броја био је 5.500 примерака. Затим је штампано 8.000, 10.000, 11.000, 12.000, а последњих година 500 или 1.000 примерака по броју.
Први уредник листа, искусни учитељ Никола Мицић Ланда, није штедео младе људе учећи их новинарству, већ их је „бацао у воду“ (З. М. Јовановић). Зато су Новине од првог до последњег броја могле да се похвале квалитетом – и текста и слике.
Већ од првог броја, у стварање свог јавног гласила укључио се „цео град, ко год је имао било какве везе са писањем“ (С. Петровић). Осим новинара, за Новине је писало више од сто аутора и петнаестак сталних сарадника, познавалаца различитих области знања и стваралаштва.
У време када су излазиле, Књажевачке новине имале су важну улогу у локалном информисању. До оснивања радија 1992. биле усамљене на медијском простору књажевачке општине. За Књажевчане који су живели широм бивше државе и ван ње, биле су „једино писмо из завичаја“. Данас оне сведоче о томе како је општина живела последњих деценија 20. века, како се мењао изглед града и како се на овом подручју живело одавнина, па се с правом могу сматрати хроником књажевачког краја. Сведоче и да је учитељ и уредник Ланда био у праву када је говорио: „Не ради се све у животу за славу, за паре... Ради се и за историју.“
После 421. броја, новине које су Књажевчани волели отишле су у историју. Постале су библиотечка, архивска и музејска грађа и престављају извор података првог реда за проучавање књажевачке прошлости. Како ова изузетно значајна колекција не би била само грађа која се понекад користи у читаоници, Народна библиотека „Његош“ дала јој је нови живот. Као део Дигиталне завичајне збирке Књажевачке новине доступне су корисницима из целог света.
Сигурно је да ће се старији Књажевчани, прелиставајући их, сетити неких прошлих, можда лепших времена. За истраживаче оне су незаобилазна грађа за проучавање прошлости књажевачког краја. Могу их користити и млађи Књажевчани, сви они који су у прилици и позицији да мењају свет, као извор сазнања о прошлости и као доказ да су на многе добре идеје долазили исти такви људи пре њих. Јер (како је написао филозоф Карл Маркс, а цитат је забележен на некој од страница Књажевачких новина), само за примитивног човека историја почиње онда када је сам рођен.
Читајте Књажевачке новине!
http://digitalnazbirka.biblio-knjazevac.org/novine-i-casopisi/knjazevacke-novine