Као резултат вишегодишње успешне сарадње, Народна библиотека „Његош” из Књажевца и Српско географско друштво из Београда организовали су од 24. до 26. априла 2024. године Другу Научну конференцију „Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја”.
Научна конференција интердисциплинарног је карактера и организована је у циљу афирмације научних истраживања у Књажевцу и околини, из области физичке и друштвене географије, демографије, геологије, спелеологије, метеорологије, физике, књижевности, образовања и културе.
У име покровитеља Конференцију је отворио председник општине Књажевац Милан Ђокић, а у име Српског географског друштва учесницима и публици обратио се почасни председник Друштва проф. емеритус Стеван Станковић. Професор Станковић отворио је документарну изложбу „Записи о завичају: први истраживачи књажевачког краја“, приређену у циљу подсећања на великане науке који су у другој половини 19. и првој половини 20. века своја научна интересовања усмерили ка овом крају Србије. У свечаном програму отварања учествовао је „Балкански квинтет“, којим руководи Млађан Василевски.
Научна конференција окупила је двадесеторо аутора који се баве истраживањима из поменутих области, а њихови научни и стручни радови садржани су у зборнику Конференције, под насловом Књажевачки крај – потенцијали, стање и перспективе развоја 2.
ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ ЗАКЉУЧАКА И ИДЕЈА СА НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
На основу излагања аутора на пленарној сесији и објављених научних и стручних радова у зборнику радова са научног скупа, намеће се неколико основних закључака и идеја повезаних са стањем, потенцијалима и перспективама развоја књажевачког краја.
• Књажевачки крај располаже значајним развојним потенцијалима, али је неопходно препознавање и адекватно управљање детерминантама просторног развоја. Перцепција географског положаја временом се мењала, али комплексни насеобински потенцијали који су утицали на атрактивност насељавања и привредну активност још увек постоје.
• Садашње стање значајно описују процеси депопулације, сенилизације сеоских насеља и економске стагнације. Међутим, становништво књажевачког краја још увек успева да очува тзв. дух места (genius loci), што се може сматрати чврстим ослонцем будућег развоја. Економско назадовање није константна категорија и временом ће бити промењени негативни економски трендови, али је од великог значаја за развој књажевачког краја да у кризном периоду сачува своју филозофију, тј. свој дух места и не прихвати улогу периферије и депресивног простора. На тај начин сачуваће своју културолошку оригиналност у виду будућег „ембриона развоја” који директно утиче на повећање атрактивности насељавања у посткризном периоду.
• Савремена научна достигнућа и високотехнолошка знања такође представљају развојни потенцијал књажевачког краја.
• Препоруке за будући развој односе се на очување локалних традиционалних вредности (варошког стила живота), свести о потреби за образовањем, савременим технологијама и очувањем животне средине. Развојни модели често указују на значај односа науке и привредних активности, међутим књажевачком крају још увек недостаје синергија научноистраживачког рада, локалне самоуправе и привредних субјеката.
Као резултат дискусије на пленарној сесији дошло се до закључка да је за развој књажевачког краја неопходно преосмислити стандардне теоријске моделе и фокусирати се на практичну примену иновативних идеја развоја, сагласних специфичностима географског простора и потребама локалног становништва. Основни стратешки циљ развоја садржан је у повећању атрактивности насељавања књажевачког краја, док су приступи и идеје диференцирани сагласно са аспектима проучавања различитих наука и научних дисциплина.