Народна библиотека „Његош“ формира Дигиталну завичајну збирку од 2009. године, и она, деценију касније, садржи близу 2.500 дигиталних докумената – дигиталних копија књига и периодике, рукописне и некњижне грађе Завичајне збирке. Од 2011. године, поједине публикације у дигиталном формату доступне су корисницима на вебсајту Библиотеке.
Циљ формирања и вођења Дигиталне завичајне збирке Библиотеке је заштита и очување завичајне грађе, као дела националног културног наслеђа, унапређење и развој пружања библиотечких услуга корисничкој популацији дигиталног доба.

Организована у складу са Смерницама за дигитализацију културног наслеђа у Републици Србији из 2017, са новим дигиталним садржајима и у новом дигиталном окружењу, унапређена верзија Дигиталне завичајне збирке доступна је јавности од 2018. године и садржи изабране наслове монографских и серијских публикација и издања Библиотеке.
Као пример примене добре праксе у области дигитализације библиотечко-информационе грађе, збирка је представљена у оквиру стручног предавања „Библиотеке у дигиталном добу“, намењеног школским библиотекарима, наставницима информатике, ђацима и широј публици. О општим појмовима везаним за дигитализацију, њеном значају у доба када је омогућавање универзалне доступности информација најважнија обавеза библиотека, о предностима, изазовима и ограничењима са којима се књажевачки библиотекари сусрећу стварајући Дигиталну завичајну збирку, говорила је Јелена Ћирић, дипломирани библиотекар Народне библиотеке „Његош“. Гост предавач Тамара Бутиган Вучај, начелник Одељења за развој дигиталне библиотеке Народне библиотеке Србије, говорила је о искуствима националне библиотеке у формирању Дигиталне НБС, најзначајнијим међународним пројектима у којима су партнери библиотеке из Србије и о визији стварања дигиталне библиотеке као виртуелне, паралелне институције физичкој библиотеци.